Obaveštenje

Poštovani putnici,

Obaveštavamo Vas da se za cene, akcije, promocije i popuste možete informisati u agenciji

Club Paradiso d.o.o. na brojeve telefona 011 7247 012, 011 7240 928, 011 7239 603

Cene će biti publikovane na sajtu u narednom periodu.

Rute

  1. Ruta: Galatista – Paleokastro –planina Holomontas – Taksiarhis – Arnea – Megali Panagiá – Pirgadikia (80 km) severna oblast

Put prolazi preko planina i kroz šume, prema moru. Polazi se iz Galatiste, poznatoj po crkvama i kuli iz 14. veka, koja se uzdiže nad velikom dolinom. Posle Paleokastra put se penje ka gustom šumom pokrivenom vrhu planine Holomontas.Tu ima 20-tak pešačkih staza. Možete dobiti planinarski vodič u bilo kom lokalnom hotelu - na engleskom i nemačkom. Možete pešice poći do vrha planine i diviti se neverovatnoj panorami. Možete zastati u obližnjem selu Taksiarhisu da probate ukusne divlje pečurke. Ostavivši za sobom Taksiarhis uživaćete u svežem vazduhu vozeći se kroz šumu celim putem do Arnee. Budite spremni da vidite divlje svinje koje lutaju šumom. Arnea je živahno slikovito planinsko mestašce. Posle Arnee, put prolazi blizu Megali Panagiá, najstarijeg sela na Halkidikiju čuvenog po zakopanoj ikoni Bogorodice koja je otkrivena 1860. nakon što je jedna žena iz tih krajeva o njoj sanjala. Put se završava u Pirgadikiji, letovalištu sa divnom plažom koja se pruža nekoliko kilometara na istok.

  1. Ruta: Poligiros – Vrastama- Ormilia – Olintos (43 km)   severna oblast

   Ovaj put će se svakako dopasti i ljubiteljima prirode kao i zaljubljenicima u istoriju. Polazište je glavni grad Halkidikija, Poligiros i ide se glavnim putem u pravcu Vrastama. Ovde, na visokim     obroncima Holomontasa, možete posmatrati prirodu i obale sva tri poluostrva. Nakon Vrastama, put se spušta kroz doline i pored stenovitih planinskih vrhova, polja i beskrajnih maslinjaka, do Ormilie,    seoceta, čije se stanovništvo bavi poljoprivredom. Tu na centralnom trgu, pod platanima je nekoliko kafića. Produžite zatim do Olintosa, sela u kome se održava trodnevna svetkovina na otvorenom i festival

   maslina, počev od 20. jula u čast proroka Elije. Tokom cele godine posetioci mogu videti ostatke drevnog grada Olintosa, brojne mozaike, popločane puteve. Ako produžite 4 km na sever zemljanim    putem, videćete 15 m visoku Marijaninu kulu na vrhu brda, a koja potiče iz 14. veka.

  1. Ruta: Ierisos – Olimbiada (32 km) severni Atos – obala severne obale

Ovo je klasična opuštena vožnja duž obale zaliva, koja počinje u Ierisosu, poznatom ribarskom mestu. Pre nego što započnete vožnju nemojte propustiti priliku da se počastite tek ulovljenom ribom iz zaliva ili da prošetate lukom. Kad krenete putem pored obale, kroz šumovit krajtokom prve polovine trase, ne zaboravite da zastanete kod 15 m visoke drevne kule Kruna (Krouna), na 2 km od Ierisosa. Kad stignete do mesta Stratoni možda ćete poželeti da skrenete od obale 9 km u pravcu sela Stagira. Tu možete videti čuvenu skulpturu Aristotela koja stoji na istaknutom mestu. Od mesta Stratoni put se penje i pogled na more postaje sve lepši. Kad ponovo krenete uz morsku obalu naići ćete na skrovite uvale uz koje se uzdižu visoka zelena brda. Pre nego što dodjete do Olimbiade, kod mesta Vinia, nalazi se arheološko nalazište, drevni grad Stagira, u kome je rodjen Aristotel. Olimbiada, u kojoj se završava put, je poznata po školjkama . Ako možete svratite u selo 7. jula na godišnju svetkovinu školjki (počinje u 7 sati uveče).

  1. Ruta: Kalitea – Nea Fokea (8 km) Kasandra

Kratka vožnja duž ivice šume tokom koje uživate u pogledu na more i peščanu obalu. U mestu Afitos možete posetiti staro selo i crkvu Agios Dimitrios (Sv. Dimitrije) iz 19. veka, a u mestu Nea Fokea očuvanu kulu Agios Pavlos (Sv. Pavla) iz 14. veka. Nea Potidea je na 10 km severno od mesta Nea (Nova)Fokea, u kome se nalaze ostaci utvrdjenja koje je nekad razdvajalo poluostrvo od ostalog dela Halkidikija. Kanal Potidea se spominje još u 1. veku, a u svom današnjem obliku postoji od tridesetih godina 20. veka.

Tajna pećina Sv. Pavla je mala pećina podalje od glavnog puta za mesto Nea Fokea, preko puta luke u kojoj je kula Sv. Pavla. Lako možete prevideti pećinu. Pogledajte preko crvene, drvene ograde u malo dvorište u kome ćete ugledati jedno drvo i prednji zid bele crkve koja je podignuta pored ulaza u pećinu. Pažnja, pećina nije za one koji pate od klaustrofobije. Ako želite da podjete ovom 20 m dugom stazom ispod zemlje, pećina je tako uska da ćete u jednom delu morati da puzite. Medjutim, neophodno je proći taj deo da bi se došlo do čuvenog izvora. Legenda kaže da kada je Sv. Pavle pobegao iz Ierisosa, prošao je kroz podzemni tunel koji se završava tu kod mesta Nea Fokea, gde je počeo da krišom krštava prve hrišćane.    

  

  1. Ruta: Kriopigi – Furka (Fourka) – Posidi (18 km) Kasandra

Ovaj put vas vodi sa istoka na zapad Kasandre, preko vrhova brežuljaka pokrivenih livadama i pored visokih stabala. Prolazi pored divnih sela Kasandrina, Furke i Kalandre.Kada dodjete do puta koji vodi od Kalandre do Posidija, krenite zemljanom stazom na desno (oko 1 km) da biste posetili malu crkvu Bogorodice (Panagia) iz 17. veka koja se nalazi na vrhu brda. Svetionik Posidija je nešto dalje od seoceta, na dugačkoj plazi čija voda je kristalno čista.

  1. Ruta: Hanioti – Nea Skioni (8 km) Kasandra

Krivudav planinski put sa koga se pruža spektakularan pogled na šumom pokrivene padine i more. Bogorodičina crkva (Panagia) iz 17. veka, se nalazi na 2 km od mesta Nea Skioni čije se divno dvorište pruža prema moru.

  1. Ruta: Nikiti – Kalamitsi (57 km) Sitonija

Ovaj put vas vodi duž zapadne obale Sitonije, u nivou mora i visoko kroz bujnu vegetaciju, vinograde, pored stena neobičnih oblika i beskrajnih peščanih plaža. Nikiti je interesantno staro selo skriveno

   izmedju niskih brežuljaka. Svake godine, poslednje nedelje jula, hrabri Grci i stranci preplivavaju zalivToroneos (Kalitea – Nikiti 24 km). Pošto ste napustili Nikiti skrenite desno posle 1 km. Produžite

   2 km i doći ćete do crkve Sv. Sofronija iz 5. veka. Dalje niz put je Neos Marmaras i kad stignete do tog mesta skrenite do seoca Partenon da biste uživali u interesantnoj arhitekturi i slikovitom pejzažu. Kad produžite ugledaćete zemljani put kroz šumom obrasle padine. Podjite ovim putem do vrha planine Itamos sa koje se pruža pogled na ceo Halkidiki. Kada se vratite na glavni put, ostavivši Neos Marmaras iza sebe, proći ćete kroz vinograde na planini Meliton odakle potiču vina poznata i izvan Grčke. U nastavku puta dolazi se do malog sela – letovališta Toroni i istoimenog dugog zaliva. Na južnom kraju, na

malom poluostrvu leži zamak Lekifus (Lecythus) koji potiče iz vizantijskog perioda. Dalje od mesta Porto Kufo (Porto Koufo) (prirodna luka i marina) počinje razudjeni i uzbudljivi pejzaž jugoistočne Sitonije. Divan vidik se pruža sve do lepog seoceta Kalamitsi na obali mora. Još 10 km na sever stiže se do mesta Sikia, ljupkog starog mesta koje vredi istražiti.

  1. Ruta: Sarti – Agios Nikolaos (40 km) Sitonija

Ovaj put prolazi duž strmih strana planine Itamos na istočnoj obali Sitonije. Oštre krivine vode kroz gustu šumu i pored usamljenih peščanih plaža. Drugi deo je lakši za vožnju i prolazi pored lepih plaža na koje se može svratiti. 

Jedite kao Grci

JEDITE KAO GRCI

Letnji odmor na Halkidikiju ne bi bio potpun kad ne biste jeli, pili i isprobali lokalna grcka jela, otišli u poslasticarnicu ili uživali u domacoj i stranoj kuhinji.

Za one koji žele da jedu kao i Grci, prvo pravilo je da svoj unutrašnji sat gladi podese na poznije sate jer Grci jedu kasnije.  Rucak, koji je tipicno najobilnjiji dnevni obrok, je obicno izmedju 2 i 5 popodne. Grci vole da dremnu posle ovog podnevnog obroka, narocito leti kada je suviše vruce da se radi. Zbog toga oni ne polaze na veceru u taverni pre otprilike 10 uvece. 

 

Dorucak – ne postoji odredjeno vreme. Kod kuce Grci rado jedu hleb i med, ali cesto kupuju pitu sa sirom ili spanacem "tiropita" ili "spanakopita" ili  burek sa sirom, mesom ili kremom koji zovu"bugatsa" (prim. prev. ima više fila od našeg bureka) u pekari ili prodavnici brze hrane.

 

Ako obedujete izvan kuce, za rucak ili veceru otici cete u tavernu ili restoran. Razlika izmedju ovo dvoje nije baš sasvim jasna, ali je atmosfera u taverni opuštenija i usluga može biti jeftinija nego u restoranu. Grci cesto narucuju više predjela i nekoliko glavnih jela za ceo sto.  Tipicna grcka predjela obuhvataju ljute papricice sa zapecenim feta sirom, tzatziki (umak od belog luka i jogurta), brojne salate od povrca i umake. Glavna jela su prilicno razlicita, mogu se birati na osnovu toga šta je najsvežije ili najbolje tog dana. Grci jedu dosta prasetine i jagnjetine, ali vole i svežu ribu u ribljem restoranu ili taverni.

Grci obicno uz obrok piju vino ili retsinu. Predjelo, narocito za rucak, zaliva se jakim alkoholnim picem, uzom (ouzo) ili tsipurom (tsipouro).

Usluga je uvek ukljucena u cene u jelovniku; ako ste zadovoljni dobro je ostaviti napojnicu od 5 ili 10%. Nemojte se iznenaditi ako vam kelner donese desert koji niste narucili. Ponekad u tavernama pocaste svoje goste lakim dezertom poput voca ili jogurta i meda ili cak sladoledom.

Po pravilu Grci ne narucuju desert ni kafu u restoranima, vec za to idu u poslasticarnicu (zaharoplastia) ili u kafic. Omiljeni slatkiš Grka je baklava ili galaktoboureka. Vecina Grka više voli da pije grcku kafu (prim. prev. slicna našoj) ili hladni frappe, ali takodje piju filter kafu, espreso ili kapucino.

Omiljena brza hrana Grka kad žele da nešto prezalogaje je suflaki (souvlaki) giros (gyros) koji se mogu naci širom Grcke.

 

Medjunarodna kuhinja na Halkidikiju

Grci ne uživaju samo u grckoj kuhinji, vec su kosmopolite kad biraju svoja jela. To posebno važi za brzu hranu. Grci uživaju u hamburgerima, picama, sendvicima i palacinkama (prim. prev. krepa na grckom) koji se mogu naci na Halkidikiju. Osim toga restorani ovde takodje služe strana jela kao "ribu i pomfri" ili engleski dorucak. Takodje postoje specijalizovani nacionalni restorani.

 

Grcka hrana i kultura

Izvestan broj jela se sprema odredjenim danima širom Grcke: jela u vreme posta pred Uskrs (nistia), kao što je prženi bakalar i umak od belog luka na Blagovesti (25. marta), slatki hleb (tsoureki) I obojena jaja na Veliki cetvrtak, jagnjetina na ražnju (arni souvla) ili jagnjeca corba (mayeritsa) na Uskršnju nedelju, keksi i pudding (moustalevria) sa sokom od groždja u septembru.

 

Vinova loza se uzgaja u Grckoj od drevnih vremena, još od 13. veka p.n.e.. Vino je još uvek važan deo grckog obeda. Ponekad  je  teško odabrati pravo vino, pa ova lista  ima za cilj da vam u tome pomogne. Grcka crna vina obuhvataju široko rasprostranjeno Xinomavro (koje je sve bolje što je starije), Limnio, Aghiorghitiko (jako i tamno, sve bolje što je starije), Nemea.

Bela vina su Asirtiko, Roditis, Moschofilero, Athiri.

Retsina je jeftino belo vino oplemenjeno borovim iglicama/smolom.

Vredi probati  cuveno slatko vino dobijeno od sorte Muscat sa ostrva Samos.

Strane vrste su takodje uspešno gajene tokom poslednjih godina I uspešno su kombinovane sa domacim sortanama.  

Pecina Petralona

PEĆINA PETRALONA ARHANTHROPINAE

Čuvena pećina u kojoj je jedan seljak našao ljudsku lobanju staru skoro million godina što je podstaklo arheološka iskopavanja i dovelo do novih otkrića. Drugi muzeji širom Grčke su ponosni na rukotvorine stare izmedju 2000 i 4000 godina, ali Muzej u Petraloni ukazuje na najstarije dokaze postojanja ljudi u Evropi. Ovde ćete videti neke primerke najstarijih ljudskih orudja, pramen kose, okamenjenu ljudsku utrobu, a koje je proučavala NASA (naši preci su jeli sirovo meso i voće). U muzeju se takodje nalazi velika zbirka životinjskih kostiju koje su nadjene u pećini, većina je afričkog porekla i stara izmedju 500.000 i 5 miliona godina. Posebna atrakcija Halkidikija je jedna od najlepših pećina u Grčkoj ,izuzetan prirodni spomenik pećina Petralona .Dugačka je preko 2 km, ukrašena impresivnim pećinskim nakitom, stalagmitima i stalaktitima…., a otkrio ju je sasvim slučajno jedan čobanin 1959. godine. penjući se po strmom delu brda, Odmah je izvestio lokalne vlasti pa je istraživanje počelo. Naučnici su ovde pronašli i fosilni ostatke čoveka donjeg paleolita ili tragove prvog čoveka (“archantrophos”-a),kao i lake alate pravljene od kamena i kostiju. Takodje, pronađeni su tragovi prve, ljudskom rukom, upaljene vatre. U praistoriji, u ovoj pećini, ljudi i životinje su pronalazili sklonište. Arheolozi su rekonstruisali scene iz života ondašnjih ljudi, kako sede oko vatre i jedu pečeno životinjsko mes.. Obilazak ove pećine će Vam otkriti kako je izgledao život naših mediteranskih predaka. U podnožju brda postoji parking za sve koji žele da posete pećinu, a došli su sopstvenim vozilom. Preko puta parkinga je rampa, odakle na svakih 20 minuta, “pećinski” autobus sakuplja pristigle turiste i besplatno ih vozi 500 m uzbrdo, do ulaza u pećinu, a i nazad (ko voli da pešači, ne mora da čeka autobus). 

Ispred pećine kupite kartu (važi i za muzej) i sačekajte da se na svakih pola sata pojavi vodič, koji preuzima sakupljenu grupu i vodi je u obilazak pećine. U okviru kompleksa nalazi se predivan mali muzej, u kome se kako deca, tako i odrasli, mogu “izgubiti” u razgledanju najrazličitijih fosila. Tu ćete videti okamenjene fosile kornjače, rog od nosoroga, kao i kosti planinskog lava i hijene, koji su nekada živeli na ovim prostorima. Videćete prikaz slojeva zemlje (hronološki poređanih), kosti pećinskog čoveka, kao i prvo i najstarije pronađeno “vajarsko delo”, tj. pokušaj pećinskog čoveka da napravi portret. U muzeju još možete videti i dokaze o postojanju vatre u pećini (iz perioda nađenih ljudskih kostiju), najrazličitije oruđe, praistorijsku čovečju lobanju (sa Krita) na čijim je zubima ostao trag obavljene operacije iz domena oralne hirurgije (operacija na umnjaku!), kao i delove kose praistorijskog čoveka.
U samoj pećini nije dozvoljeno ni fotografisanje, niti snimanje (u muzeju je sve dozvoljeno). Ako ste stranac, vodič će vam ispričati priču o istorijatu pećine na engleskom jeziku. Međutim, većina “pećinskih ukrasa” prilično je suva, u odnosu na one u drugim pećinama, koji su obično vlažni, i sa čijih “ukrasa” curi voda. 
Cena ulaznice u muzej obuhvata i obilazak pećine. Obilazak pećine traje oko 30 minuta, a vodiči daju objašnjenja na grčkom i engleskom. Otvoreno za posete svakim danom od 9 ujutru do zalaska sunca. Ulaznice: odrasli 6 evra, deca 4 evra, privatne grupe 5 evra po osobi. Za više informacija

 

pozovite 23730 71 671.

 

Izlet možete upotpuniti i posetom gradu Nea Moudania i neobičnom muzeju ribolova, plovila i alata čija postavka otkriva stare i moderne tehnike ribolova,instrumente za navigaciju brodova i sl..

 

Severna oblast

Severna oblast je sjajna destinacija za one koji žele da iznajme kola i za sve koji su radoznali da saznaju kako izgleda Halkidiki bez navale turista. Mnoga starija sela i gradići nisu na obali i pomalo su izdvojeni. Slikovita naselja poput Arnee i Taksiarhisa (Arnea / Taxiarhis) i glavnog grada oblasti Poligirosa, smeštena su u okrilju ili u blizini Holomontas planine (Ipsizonos oros) (1165m). Ovo okruženje nudi prekrasne mogućnost za popodnevnu vožnju ili šetnju/planinarenje kroz guste šume i do mesta sa kojih se pruža divan vidik. Posetite Arneu, gradić gde ima najvise stogodisnjaka u Grckoj.Razlog tome je navodno zdrava, izvorska voda.Pili smo vodu koja izvire iz stogodisnjeg platana.Nevorovatno ! Mlaz vode, debeo kao jaca muska ruka,kulja iz stabla drveta !Navodno 10km dalje postoji platan iz 10 veka.

 

Paleohori -tvrđava Neposi sagrađena je tokom V veka na mestu koje je naseljeno od najmanje II veka pre n.e.. Zapažanja dosadašnjeg površinskog proučavanja tvrđave su sledeća: na vrhu utvrđenog brda, prirodom i mestom nedostupnim, sagrađena je tvrđava „Kasteli“ kako je nazivaju stanovnici Paleohorija, najveća na Halkidikiju. Jedina veza brda sa planinom je uska, strma staza. Sa tri strane je okružen rekom „Paleohorinos lakos“, glavnom pritokom Havriasa, koji se glasno čuje iz dubine od 30-40 m. U velikom prečniku je okružena predelom izuzetne prirodne lepote, gde se smenjuje etaz po etaz bujnog zelenila. Tvrđava zauzima površinu od 150 hektara (na ravnom), a opasana je zidinama dugim otprilike 800-1000 metara, a visokim 4-5 metara. Izgleda da je zidina imala tri građevinske faze, koje se razlikuju po stilu i ukazuju na to koliko je puta, nakon katastrofa, ponovno građena.
Zanimljivo i za preporuku je Stagira mesto gde je rođen genius Aristotel..Tu su u jednom prelepom parku kao đerdan nižu i predstavljaju Artistotelova otkrica iz oblasti optike,mehanike, suncev sat... Toliko je sve zanimljivoi razumljivo, nekako pristupacno i prakticno ! Zahvaljujući donaciji nemačke vlade, na jednom zaravnjenom brdu iznad Stagire napravljen je “zabavni park” od sprava vezanih za fiziku, mehaniku i kinetiku. Kako deci, tako i onima koji to odavno više nisu, biće krajnje zanimljivo da “otkriju” neke od zakona fizike, na očigledan i zanimljiv način. Ovde ćete videti kako se prelama svetlost i kako sočivo pod uglom može da napravi vatru; zatim ćete vrteći ručicu ustanoviti kako nastaje vir; videćete kako funkcioniše klatno, sunčani sat i kako se šapatom iz jednog u drugi kameni “tanjir” prenosi eho i glas. Na samoj ivici brda, nalazi se veliki spomenik Aristotelu, a malo dalje i tri mala teleskopa za posmatranje okoline, a možda i zvezda! Aristotel je rođen 384. godine pre nove ere na severu Grčke u gradu Stagira na Halkidiku naspram Svete Gore. Živeo je šesdeset i dve godine. Njegov otac Nikomah je bio lekar i živeo je na dvoru makedonskog kralja Aminta, dede slavnog osvajača Aleksandra Makedonskog. Aristotel je sa sedamnaest godina doputovao u Atinu da bi se obrazovao, jer su u Atini i celoj Heladi tada bile na glasu dve škole: Isokratova škola retorike i politike i Platonova Akademija. Aristotel je počeo svoje obrazovanje u školi kod Isokrata, a ubrzo je prešao u Akademiju, što se pokazalo sudbonosnim za njegov životni put. U Akademiji je ostao dvadeset godina, najpre kao učenik, a potom kao aktivni saradnik. Posle Platonove smrti napustio je Atinu i otišao u Malu Aziju, a zatim u Pelu, na dvor Filipa Makedonskog. Tamo mu je bio djak trinaestogodišnji Aleksandar, budući makedonski i panhelenski imperator..

 

Severna oblast se diči raznovrsnim parkovima,ovde stanuje ilustrovana priroda,zatim arheološkim muzejom u Poligirosu, arheološkim nalazištima i većim gradovima i lukama Halkidikija. Obalu čine mnogobrojne duge plaže do kojih se lako stiže. Severna oblast je mesto gde se održavaju mnoge lokalne proslave i letnje svetkovine, na kojima su svi dobrodošli.

 

JEZERO VOLVI je drugo po veličini jezero u Grčkoj.Površina mu je oko 68 km2,a dubina oko 20 m.Zanimljivo je da povremeno prima vodu iz susednog jezera Koronia koje leži zapadno od njega,a da ima i odliv putem rečice Rihios u Egejsko more,u zaliv Strimonikos.Leži u oblasti koju odlikuje blaga Mediteranska klima,sa toplim letima,kišnim padavinama u Novembru i Decembru, pa suvim letnjim periodima.Jezero nikad ne zaledi zimi,a plavo-zeleno cvetanje algi dešava se početkom leta.Jezero je plovno i poznato po ribolovu na smuđa.

Athos - Sveta Gora

 

Ponekad ovu oblast nazivaju Sveta Gora, po planini visokoj 2033 m koja se uzdiže u blizini južne tačke poluostrva i koja ima status nezavisne oblasti već duže od 1000 godina. Čuvena je po svojim drevnim manastirima od kojih je prvi podigao još 963. Sv. Atanasije. Ovo je deo Halkidikija do koga je najteže doći. Svoj ženskoj čeljadi uključujući i životinje ženskog roda zabranjeno je da idu dalje od Uranopolisa (Ouranoupolis) na monašku teritoriju. Muškarci koji žele da posete ovu oblast moraju tražiti dozvolu čak 6 meseci unapred i mogu ostati najviše 4 dana. Svakog dana 120 Grka i 10 stranaca dobija dozvolu. Da biste mogli da tražite dozvolu obratite se lokalnom turističkom agentu za podrobnije informacije.

 

Većinu teritorije trećeg “prsta” – Atosa, čini monaška država Sveta Gora. Na njoj se nalazi 20 manastira, od kojih je po jedan: srpski, bugarski i ruski, a ostali su grčki. Zanimljivo je da su neki od grčkih manastira nekada bili “u vlasništvu” arhiepiskopija drugih država, ali su iz razloga što u njima vremenom nije ostalo više od 6 monaha, “pretvoreni” u Grčke. Postoji zakon koji nalaže da u manastiru mora aktivno živeti barem 6 monaha, da bi ostao u istom “vlasništvu” – u suprotnom se dodeljuje Grčkoj. Ako uspete da dobijete dozvolu za posetu Atosu, po njemu se možete slobodno kretati od jednog do drugog manastira, gde ćete dobiti hranu i smeštaj kad god vam to zatreba. Za one koji dobiju dozvolu, a vole da planinare, na krajnjem jugu poluostrva nalazi se vrh Atos visine 2030 m.
I bez dozvole možete posetiti treći “prst”, ali samo do mesta Uranopolis. Iza njega prestaje svaki asfalt, kao vrsta “obaveštenja” da dalje ne možete, osim u slučaju da imate odobrenje za posetu Svetoj Gori.
Sveta Gora je jedina monaska drzava na celom svetu.Znameniti Vladika Nikolaj Velimirović o Svetoj Gori kaza: Carstvo bez krune. Drzava bez vojske.Mudrost bez skole.Kuhinja bez mesa.Bogatstvo bez novca.Zemlja bez zena.Kazu da kada se gleda sa Meseca svetli jer se njene bele strane okomito spuštaju u more (to su navodno tvdili kosmonauti koji su sleteli na mesec da se jedino vidi Kineski zid i Sveta Gora koja svetli). Athos je inace sa svojih 2033 m visine najvisi vrh Grcke.Kazu da oni koji stoje na vrhu Athosa vide 3 sata ranije Sunce od onih koji se nalaze u podnozju.A senka Athosa se vidi i na ostrvu Skiatosu (sto u prevodu znaci senka Svete Gore). Većinu teritorije trećeg “prsta” – Atosa, čini monaška država Sveta Gora. Na njoj se nalazi 20 manastira, od kojih je po jedan: srpski, bugarski i ruski, a ostali su grčki. Zanimljivo je da su neki od grčkih manastira nekada bili “u vlasništvu” arhiepiskopija drugih država, ali su iz razloga što u njima vremenom nije ostalo više od 6 monaha, “pretvoreni” u Grčke. Postoji zakon koji nalaže da u manastiru mora aktivno živeti barem 6 monaha, da bi ostao u istom “vlasništvu” – u suprotnom se dodeljuje Grčkoj. Ako uspete da dobijete dozvolu za posetu Atosu, po njemu se možete slobodno kretati od jednog do drugog manastira, gde ćete dobiti hranu i smeštaj kad god vam to zatreba. Za one koji dobiju dozvolu, a vole da planinare, na krajnjem jugu poluostrva nalazi se vrh Atos visine 2030 m.

 

Inace u Grckoj sve sto je novo staro je oko 2000 godina. Eto kako je vreme relativan pojam !

 

U korenu Atosa, desetak kilometara pre turističkog mesta Jerisos (Ierissos), sa desne strane se nalazi drvena tabla sa natpisom: Kakovou (Kakovu). Skrenite do drvene kapije i uđite u ograđen prostor gazdinstva manastira Hilandar. Monasi ovde uzgajaju ono što oko Hilandara, zbog manjka prostora, ne mogu da zasade. Zanimljiva je i nasa poseta hilandarskom imanju Kakovo, koje se nalazi van Svete Gore i gde nas je staresina imanja docekao sa hladnom vodom u limenim,orosenim bokalima i ratlukom. Okolo sve maslinjaci i karakteristican zvuk cvrcaka.Interesantna je i prica kako je nasa crkva doslo do ovog imanja koje ima preko 1700 ha. Naime, jedan turski aga nije mogao da ima decu i cuo je za cudotvornu lozu koja raste na grobu Svetog Simeona na Hilandaru, za koju vlada verovanje da pomaze bracnim parovima da dobiju decu. Posle godinu dana je turski aga dobio sina i u znak zahvalnosti darivao to imanje, koje je nekada bilo preko 2000 ha, Srpskoj pravoslavnoj crkvi.Na imanju postoji ribljak, pilana (posto je 1600 ha pod sumom), maslinjaci, mala crkvica.Prelepo Prošetajte se po vrtu, pogledajte malu crkvu i ribnjak, a zatim se vratite na put prema Atosu.
Uranopolis je veoma simpatičan primorski gradić. Sa mnoštvom privatnih kuća ukrašenih obiljem zelenila, za nas je bio pravo otkrovenje, s obzirom da u našim turističkim agencijama, kao destinacija skoro da i ne postoji. U njemu postoje veći hoteli, ali se oni nalaze uglavnom na obodima grada.
Na rtu, u centru, nalazi se obeležje ovog grada – Kula. Visoka, četvrtasta, kamena građevina iz XIV veka, na vrhu ima krov od crepa i nekoliko “isturenih” i natkrivenih balkona. S obzirom da je relativno skoro pretvorena u muzej, za 2 Eura po osobi, u njoj možete videti zanimljiv srebrni i zlatni nakit, keramiku, kao model manastira Vatopedi (na Atosu), u čijem vlasništvu je kula nekada bila. Krov i drvene oplate unutar kule, dodate su u XIX veku.

 

Nakon obilaska Uranopolisa predlažemo posetu ostrvu Amuliani. Zato se vratite putem 10-tak km ka severu, u malu luku kod Tripitija, i sačekajte na trajekt koji vozi na ostrvo Amuliani. Za 1 Euro po osobi, a 7,5 Eura za auto (u jednom smeru), putovaćete 25 minuta do glavnog mesta na ostrvu. Trajekt saobraća na svakih pola sata, u oba smera, a poslednji polazak sa ostrva na kopno je u 19.30, u letnjem periodu. Većina putnika za ostrvo su Grci – izgleda da stranci nisu dovoljno obavešteni.
Ostrvo je dugo nekoliko kilometara, a široko oko 2 km. Čim stupite na tlo, pođite putem kroz glavno mesto, preko brdašca na drugu stranu ostrva – onu koja gleda ka Sitoniji. U roku od 7-8 minuta, videćete veliki parking, jezerce i prelepu, veliku pečanu plažu “Golden beach”. Na njoj se možete okupati, odmoriti, a i osvežiti u veoma zanimljivom kafiću u afričkom stilu, koji se nalazi na desnom kraju plaže, podno brda, skoro u steni.

 

Kassandra i njene znamenitosti

Poluostrvo Kassandra nalazi se na zapadnoj strani Halkidikija i njegov je prvi „prst“. Prema legendi, ime je dobilo po Kasandrosu, kralju Makedonije u drevno doba. Poluostrvo ima kulturno nasleđe iz starogrčke i vizantijske ere. Dugo je više od 50 kilometara a široko oko 10 km. Uzvišenja na Kasandri ne prelaze 400 metara i središnji deo poluostrva je pokriven vinogradima i maslinjacima. Krase ga dugačke peščane plaže, kristalno bistro more i borove šume. Na području današnjeg grada Nea Kalikratia, kralj Makedonije Antionos Gonatas izgradio je grad po imenu Antigona koji je ubrzo postao centar i katolika i varvara.
Na svega nekoliko kilometara udaljenosti od Nea Kalikratie, prilikom iskopavanja pronađen je jedinstveni srebrni kovčeg koji se danas nalazi u arheološkom muzeju u Solunu. Ovaj sarkofag sa isklesanim figurama je dokaz koji spaja Stari i Novi zavet. Ova oblast se povezuje i sa imenom Ammon Zeusa.

Naročito interesovanje zaljubljenika u arheologiju izaziva kanal Potidea koji spaja dva zaliva: Satonic (Temaikos) i Toroneos. Antička Potidea je onovana 600 pre n.e. u korenu poluostrva Palini. Kako se da zaključiti i iz samog imena, zaštitnik grada je bio Posejdon. U toku ratnog pohoda Kserksesa protiv Grčke 480. pre n.e. grad je nakon opsade poražen. Godinu dana kasnije je sakupio svoje snage i odbranio se od opsade Atavaza. Iste godine je bio jedini grad u Makedoniji koji je zajedno sa ostalim grčkim gradovima učestvovao u borbi Plateja. Godine 349-8 pre n.e. grad sledi sudbinu ostalih gradova na Halkidikiju i uključuje se u Makedonsku kraljevinu. Nakon otprilike 40 godina napuštenosti, godine 316 pre n.e. Kasandros gradi na mestu Potideje novi grad kojem daje svoje ime Kasandrija. U periodu koji sledi sve do okupacije Makedonije od Rimljana (168. god. pre n.e.) Kasandrija se razvila u jedan od najsnažnijih gradova u Makedoniji. Najverovatnije je u ovom periodu izgrađen i kanal, koji je olakšao plovidbe, tako da je dao podsticaj trgovini i ekonomskom razvoju. Godine 168 pre n.e. grad se potčinio Rimljanima i upoznao novi procvat. Kraj razvoja grada vezanje sa napadima Huna koji su 540. godine izvršili invaziju u Makedoniju. Tako, i pored svih pokušaja Justinijana u XIV veku, izvori govore o potpunom pustošenju grada. Njegovu je tvrđavu, značajnu za bezbednost čitavog poluostrva, popravio 1407. godine Ioanis Paleologos, a kasnije i Venecijanci. Godine 1430. grad se potčinio Turcima. Ustankom iz 1821. stara utvrđenja se popravljaju i ponovo koriste, dok se smatra da je u istom periodu izvršeno novo otvaranje kanala. Godine 1821. u tvrđavi se nalaze pobunjenici sa Halkidikija koji se snažno bore pre „uništenja Kasandre“, poznatog holokausta čija se godišnjica uz veliku svečanost obeležava svakog 14. novembra. Izgradili su ga u VII veku pre n.e. Korinćani tamo gde je nekad postojao grad Palini, a zbog svog izuzetnog položaja, postao je snažan. Bio je jedini grad na Halkidikiju koji je učestvovao u borbi Palijaca, a ime mu je zapisano na Bakrenom tronošcu koji su pobednici posvetili Bogovima.

Jedan od najznačajnijih hramova koji je otkriven na Halkidikiju je taj Zeusa Amona, koji je otkriven 1969. prilikom izgradnje hotela, kada je došlo do delimičnog uništenja osnove (kripida) hrama. Arheološka ispitivanja koja su nastavljena u narednim godinama, 1970.,1971. i 1973. pokazala su da su na ovom delu poluostrva Kasandra u drugoj polovini VIII veka pre n.e., kolonisti iz grada Afitis sa Evije podigli hram Dionisu kojeg su obožavali zajedno sa Nimfama, u pećini ispod stene na jugozapadnom obronku sela. Obožavanje u pećini , gde su vernici dolazili uklesanim stepeništem, nastavilo se i tokom narednih vekova sve do II veka pre n.e.
Na ravnici,u severnom delu sela, podignut je pred kraj V veka pre n.e. hram boga egipatskog porekla Zeusu Amona. U početku, pred kraj V veka pre n.e. sagrađen je kameni oltar, a kasnije u drugoj polovini IV veka pre n.e., pored oltara je sagrađen hram dorskog stila okružen stupovima sa kamenim pervazom (gornji deo), koji je krajem III i početkom II veka pre n.e., nakon štete koju je hram doživeo, zamenjen mermernim. Krov su krasili glineni crepovi, reljefni i ofarbani. Hram je moguće projektovati zahvaljujući arhitektonskim elementima koji su pronađeni.
Tokom rimskog perioda (I-II vek n.e.) hram je iznova građen, od njegovih materijala su sagrađeni na južnom, užem delu dve stepenaste građevine (kerkide), dok je između njih na starom oltaru sagrađen novi, manji oltar. Vernici su verovatno sedeći na otvorenom prostoru, pratili događanja. Na osnovu arheoloških nalaza da se zaključiti da je rimski period hrama trajao sve do perioda naslednika Konstantina Velikog, kada je najverovatnije hram potpuno uništen. Deo staro-hrišćanskog kupatila koje iskopano na severnom kraju sela, verovatno je u vezi sa nastavkom obožavanja u prvim hrišćanskim vekovima, kao i u kasnijem srednje-vizantijskom periodu. Napuštanju hrama sledilo je razgrađivanje ruševina od strane monaha ruskog manastira Pantelejmon, čijoj je parohiji pripalo ovo područje.

MAVROBARA je mala močvara u sred guste bujne šume, koja vrvi od crvenouhih kornjača i žaba. Uživanju doprinose ne samo kornjače medju kojima i tri retke vrste evropskih vodenih kornjača, već vožnja ili šetnja po ovom prirodnom rezervatu. Pratite putokaze do Mavrobare ili znak "kornjače" koji se mogu videti sa glavnog puta kada polazite iz sela Polihrono (postoje 2 ulaza, jedan malo posle KAOIL pumpe), zemljani put vijuga i penje se uz brdo i pored polja uz ivicu divne šume.Ovo je prilično duga pešačka staza, oko 5 km bilo kojim putem, ali vredna truda. Toliko je mirno i tiho da možete pomisliti da ste otišli sa Kasandre. Staza je obeležena znacima ili malim Posejdonovim znakom. Kada se dodje do raskrsnice možete birati jedan od dva puta. Utočište kornjača se nalazi preko puta jedne natkrivene klupe. Ipak, bićete sigurni da ste na pravom mestu kad čujete neprekidno kreketanje žaba. Kornjače je ponekad teško uočiti. Ako se odlučite da ovu stazu predjete pešice, obavezno ponesite vodu, hranu, krem za sunčanje i mobilni telefon (za slučaj da se umorite ili izgubite!).

PRIRODNI TOPLI IZVORI I BANJA (Lutra) su sjajna mesta za opuštanje i da ugodite sebi. Ova nedavno obnovljena savremena banja se nalazi na jugozapadnoj strani Kasandre, u mestu Ag. Paraskevi. Odličan kvalitet lekovite vode koja izvire iz dubine zemlje i ima sumpor, gvozdje,meša se sa morskom pa terapeutska svojstva. Svake godine mnogi ljudi koriste ovu banju kao vid alternativnog lečenja za kožna oboljenja,išijas i druge probleme. 

Sithonia i njene znamenitosti

Sitonija je "drugi prst" Halkidikija, a turiste privlači netaknutom prirodom i fantastičnim plažama. Istočna obala poluostrva je posebno bogata vegetacijom, dok je zapadna strana pod velikim površinama vinograda. Tradicionalna seoca, koja su dobro očuvanam nalaze se u unutrašnjosti ostrva, i pružaju dodatni izazov za istraživanje.

Usled velikog priliva turista na ovaj deo Halkidikija, a naročito tokom predhodnih tridesetak godina, dovelo je do seobe stanovništva na obalu. Novonastala seoca ubrzo prerastaju u letovališta, koja su spremna da dočekaju veliki broj gostiju, i nude raznovrstan smeštaj od luksuznih hotela do kampova. Grčka i međunarodna kuhinja je zstupljana u svim mestima, kao i šoping, dobra zabava i sportske akivnosti. Za „noćne ptice“ tu su letovališta Neos Marmaras i Sarti, kao veći gradovi na poluostvu. Barovi na plaži sa atraktivnom atmosferom, blizu letovališta ili na pomalo izdvojenim plažama takođe pružaju mogućnost za zabavu tokom dana i uveče.

Zapadni deo

Zapadni deo obiluje kontrastom zelenila i plavetnila, a upravo na toj strani se nalazi i romantični gradić Neos Marmaras izgrađen nad prostrano azurnim morem zaliva Toroneos. Neos Marmaras je nikao na tri brežiljka, koja obiluju borovom šumom i maslinjacima, na mestu gde se planina Itamos susreće i spaja sa neverovatnim plažama kao što su Paradiso beach, Grigoriatiko, Azapiko, koji su glavni „krivci“ što je Marmaras dobitnik Evropske plave zastave kao priznanja za čistoću mora, obala i okruženja. Sve plaže Neos Marmarasa i njegove okoline okrenute su prema zapadu, te su uvek obasjane toplim sunčevim zrcima, što omogućuje turistima da uživaju u moru i sunčanju do samog zalaska sunca.

Neos Marmaras su prvobitno osnovale grčke izbeglice proterane iz Male Azije (današnja Turska) sa ostrva Marmaras 1922 god. Prvi stanovnici doplovili su preko mora čamcem Santala koji je i dan danas izložen u centru. U znak sećanja na postojbinu nedaleko od crkve osnovan je muzej – građanski kulturni centar Paskalaki koji sadrži postavkuo životu u starom kraju. U mestu je crkva Arhangela Velikog utemeljena 1937. Crkva je uglavnom otvorena tokom vikenda, ali neposredno ispred crkve nalazi se i kapelica u kojoj se mogu zapaliti sveće. Jedna od atrakcija Neos Marmarasa je nenaseljeno ostrvo Kelifos (Kornjača) nazvano tako jer oblik podseća na telo kornjače. Trasa gotovo svih brodova koji krstare zalivom Toroneos predviđa pauzu kod ostrva uz kupanje i skakanje sa broda. Svaki gnjurac ljubitelj morskih dubina biće fasciniran okolinom ostrva i podvodnim svetom jer je pravi raj za podvodnu fotografiju.

Nedaleko od grada smešten je i luksuzni hotelski komleks Porto Carras Grand Resort. Salvador Dali, Francois Mitterand, Konstantinos Karamanlis, Melina Merkouri, samo su neki od onih koji nisu odoleli luksuzu i čarima Porto Karasa. Izgrađen na 4.500 hektara, ovaj komplex ima kazino, kongresni i spa centar, fudbalski tereni, teniski teren sa tribinama, golf teren smeštan u prelepom maslinjaku, staze za jahanje konja, velnes centar, heliodrom i niz drugih savremenih ponuda koje zadovoljavaju najprobrivljiju klijentelu, umetnički, estradni i poslovni svet. Porto Karas je ugostio brojne poznate političare, umetnike, glumce i biznismene.


ETNO SELO PARTENONAS se nalazi u brdu iznad Neos Marmarasa, na 350 metara nadmorske visine. Ovo tradicionalno seoce proglašeno je za lokaciju od velike istorijske važnosti pa se neprekidno obnavlja, ali se takođe zadržava svoju tradicionalnu arhitekturu. Poznat je i pod nazivima Parthenopolis, Partheni ili Parthenionas. Danas u Parthenonu postoje taverne i kafići, dok je centar blizu crkve stari građanski centar mesta. Panorama zaliva Torones, poluostrva Kasandra i Neos Marmarasa se ne može opisati rečima.

Još jedno mesto sa zapadne strane Sitonije koje vredi videti, je staro selo Agios Nikitas, koje se nalazi u korenu drugog prsta, na kilometar do dva u kopnu od mesta Nikiti (koje je na samoj obali). Agios Nikitas ima većinom kamenom popločane ulice i stare kuće koje se restauriraju i doteruju, pa je prijatno prošetati njegovim uličicama i steći utisak o tome kako je grčko primorsko selo u ovom delu zemlje, zaista nekada izgledalo.

TRISTINIKA – je slikovito priobalno mestašce, koje krasi predivna peščana plaža. Na osnovu arheoloških pronalazaka, naučnici su došli do podataka da život ovde datira još iz XIV veka. Nekada je ovde reka presecala naselje i nosila toliku količinu vode koja je bila dovoljna za rad radionice na vodeni pogon za preradu vunene odeće. Tristinika je deminutiv i znači mala trista (mala hidristria), dok je po drugima na ovom mestu održana bitka u kojoj je napadača bilo tri puta više od stanovnika, te da bi pobedili svaki je stanovnik morao ubiti bar tri protivnika (tris= tri + nika = pobedi).

TORONI – Prema grčkoj mitologiji, Toroni je bila žena Posejdonovog sina Proteja. Tragovi praistorijskog naselja iz III milenijuma p.n.e, kao i mnogi ostatci još od antičkih, staro hrišćanskih i vizantijskih hramova, tvrđava i dr. svedoče da je ova oblast bila neprekidno naseljena od novog kamenog doba. Antičku Toroni su osnovali kolonisti sa Halkide u VIII veku pre n.e., U V veku pre n.e. je bila jedan od najznačajnijih gradova na Halkidikiju. Imala je svoj novac i bila je članica Atinskog saveza. Tukidid piše da ju je 423. pre n.e. okupirao spartanski vojskovođa Brasida. Godine 348. pre n.e. grad je uključen u državu Filipa II. Godine 168. pre n.e. zauzeli su ga Rimljani i grad je počeo da gubi na snazi. U periodu Vizantije područje je bilo parohija svetogorskih manastira. Jake zidine i ostale građevine su uništene u XIX veku, kada su Turci koristili granitne blokove, od kojeg su bili izgrađene kako bi njime obložili glavne ulice u Konstantinopolju i Solunu. Po novijim rezultatima arheoloških iskapanja, primećeno je da je prostor stalno naseljen od kraja novog kamenog doba do turske vladavine. Pronađeni su arhitektonski ostaci, ali su vrlo raspršeni, jer su uništeni usled stalnog korišćenja tog prostora. Arheolozi su poseban značaj dali groblju naselja iz gvozdenog doba, za koje se smatra da je trajalo od kraja II veka do sredine IX veka. Na tom je groblju iskopano 134 grobnica, od kojih je 118 sadržavalo rezultate kremiranja, a 16 običnih pokopa. Na svetlost dana je izašlo 500 posuda, koje su bile upotrebljene ili kao urne ili kao posude za nakit i osobne predmet mrtvih.

 

Za razliku od Kasandre, drugi “prst” - Sitonija, a pogotovo njegova istočna strana, obiluje prelepom netaknutom prirodom, planinama i obiljem dugih, “divljih” peščanih plaža, sa tirkiznom bojom mora. Pošto od najsevernijeg mesta na istočnoj obali Sitonije (Vourvourou), pa sve do skoro južnog kraja (do mesta: Sarti), osim par kampova ne postoji ni jedno naselje, ove prelepe plaže morate “pronaći” sami. Idući putem ka jugu, na svaka 2-3 km, sa leve strane postoje neobeleženi zemljani putevi kojima se možete spustiti na obalu. S obzirom da je poluostrvo šumovito, a magistrala ide visoko i strmo iznad obale, iz kola ne možete videti ni jednu plažu. To je iznenađenje koje vas čeka, kada se zemljanim putem spustite do obale.

 

Na plaži “Orange beach” osećali biste se skoro kao na Sejšelima. Sitan beli pesak, more u svetlo-tirkiznoj boji, kao i blistavo bele, oble, uglačane stene koje izviru iz vode oko vas, daće vam odgovor na pitanje zbog čega je ova mala plaža uvek posećena. U nekoj od ovih uglačanih stena, neko je dobio inspiraciju i isklesao usnulu sirenu.

 

Jedna od poslednjih plaži pre nego što se spustite u gradić Sarti, jeste plaža i ujedno kamp “Platanitsi”. Činilo se da je kamp pun, ali je velika peščana plaža bila skoro potpuno prazna. Na njoj možete iznajmiti skije ili “banane” koje gliseri vuku po vodi, ili sesti na piće u “African café”.
Par kilometara južno, ući ćete u jedini gradić na istočnoj obali Sitonije – Sarti. U velikom zalivu, sa širokom i duž čitavog mesta dugom peščanom plažom, ovaj nadasve simpatičan i nepretenciozan gradić, deluje veoma prijatno i opušteno. U njemu nema velikih hotela, niti previše zgrada sa apartmanima, pa deluje kao savršeno mesto za odmor.

 

Iz Vurvurua (Vourvourou), mesta na severu istočnog dela Sitonije, svakog pre podneva brodovi polaze na jednodnevni izlet u obilazak oko zapadne strane Svete Gore – Atosa. Verovatno već znate da na Atos ne možete ući bez dozvole prethodno dobivene u Solunu, na koju se čeka nedelju dana od dana podnošenja. Ako ste ženskog pola, ni to vam neće vredeti, jer monasi žene ne puštaju u svoj skroviti svet. Zato možete uplatiti turu brodom i oploviti dovoljno blizu Atosa, taman toliko da vas želja za lepotom manastira i njegovih freski, mine. Cena od oko 40 Eura po osobi, obuhvata četvoročasovno krstarenje i dvoipočasovno zaustavljanje za ručak u mestu Uranopolis (Ouranoupolis), na zapadnom delu trećeg “prsta”, koje neizostavno treba obići.

Halkidiki

Iako će vam svaki Grk tvrditi suprotno, Aleksandar Makedonski nije bio pripadnik grčkog naroda u pravom smislu te reči. Rodom je bio iz tada severne provincije – Makedonije (neki podaci čak govore o njegovom ilirskom poreklu), gde je njegov otac Filip bio kralj.
U IV veku pre naše ere, poznati grčki orator Demosten, javno je na atinskim trgovima držao govore, čuvene - “filipike”, upozoravajući Atinjane na opasnost sa severa, oličene u Filipu Makedonskom i njegovoj vojsci. Šta je bilo dalje, svi smo učili u školi. Filip, a kasnije i Aleksandar, osvajaju Grčku i postaju njeni vladari. U toku samo jedne decenije, Aleksandar proširuje svoje carstvo na površinu ogromnih razmera, pogotovo za ondašnji svet. Prosečan stanovnik naše zemlje koji iole poznaje istoriju, zna i da je mnogo kasnije, pod vlašću cara Dušana u XIV veku, jedno kratko vreme, cela severna Grčka (osim grada Soluna) bila deo Srpskog carstva. Pre i posle toga, ovim prostorima naizmenično su vladali Bugari, Franci, Vizantija, a kasnije i Turci, koji su se ovde zadržali oko 50 godina duže nego u Srbiji.
Jugoistočno od Soluna, nalazi se poluostrvo Halkidiki. Na svom južnom kraju, ono ima još 3 manja poluostrva koja se zbog svog oblika još zovu i “tri prsta”, a gledajući sa leva na desno, njihova imena su: Kassandra (Kasandra), Sithonia (Sitonija) i Athos (Atos - Sveta Gora).
Od Soluna do korena prvog “prsta” – Kasandre, postoji auto-put u dužini od oko 60 km (ostali putevi po Halkidikiju su magistrale). Na Halkidikiju postoje mnogi zanimljivi gradići, a većina od njih se nalazi na severu. Poligiros (5000 stanovnika) je glavni grad Halkidikija i leži na južnoj padini planine Holomontas. Arnea (38 km od Poligirosa) je mala trgovačka varošica čuvena po svojoj dobro očuvanoj arhitekturi iz 19. veka i zanatskim rukotvorevinama. Nea Moudaniá (6000 stanovnika) i Nea Kalikratiá (4000 stanovnika) su dva moderna gradića na zapadnoj obali. Oni su važni trgovinski centri i ribarske luke. Agios Nikolaos (3000 stanovnika) i Kasandria (4000 stanovnika) su manji, sa lepo očuvanim starim kućama i uličicama. Neos Marmaras (2500 stanovnika) je mali grad na obali i letovalište sa slikovitom okolinom u koje dolazi puno gostiju. Ierisós (3000 stanovnika) i Olimbiada su mali primorski gradovi na severoistočnoj obali. Oni su letovališta i prometne ribarske luke, imaju duge peščane plaže. U blizini Uranopolisa (Ouranoupoli) leži malo, neobično ostrvo Amuliani (Amouliani). Duž njegovih obala ima mnogo sjajnih peščanih plaža zbog čega je to omiljeno mesto za odmor.

Postoje mnoga sela i gradići koji su sačuvali svoj lokalni karakter i tu se čak i danas možete diviti starim kućama i trgovima. Takva mesta u severnoj oblasti su Arnea, Megali Panagiá, Metaghitsi, Taksiarhes, Vavdos, Vrastama; na Kasandri to su Afitos, Furka (Fourka), Kalandra, a na Sitoniji Agios Nikolaos, Nikiti, Sikia.

Halkidiki, trokrako poluostrvo, posećuju u velikom broju kako Grci tako i strani turisti. Medjutim, da biste u potpunosti upoznali Halkidiki, od srca vam preporučujemo da posetite i njegove regije: planinsku severnu oblast,arheološko nalazište Olintos i trozubac:Kasandru, Sitoniju i Atos.

OLINTOS Na putu između prvog i drugog “prsta”, možete obići arheološko nalazište Olintos (Olynthos), reč „Olintos“ je pragrčka i najverovatnije znači „divlja smokva“. Po predanju tako ga je nazvao Olintos, sin boga reke Strimonas. Herodot navodi da su grad naselili Voti iz Imatije u VII veku pre n.e. U IV veku poprima značajnu političku snagu, kao prestonica Zajednice Halkide. Svedočenja o aktivnostima Zajednice Halkide, mogu se pronaći od doba Nikijinog mira (421 pre n.e.), kada se Halkiđani diplomatski zajednički kreću i priključuju savezu Argus. Pronađeni su novčići saveza koji sigurno datiraju iz 405. pre n.e. Nakon peloponeskog rata razvoj zajednice je bio brz. Oko 390. pre n.e. Halkiđani sklapaju značajan dogovor sa makedonskim kraljem Amintasom i do 382. su u savez Halkide uključili mnoge grčke gradove zapadno od Strimonasa, među kojima i grad Pelu. Grad je u klasičnom periodu bio izgrađen u skladu sa Ipodamskim sistemom, na površini 600m x 300m, sa stambenim četvrtima koje su bile odeljene horizontalnim i vertikalnim ulicama. Vredno je spomena da nije pronađen gradski teatar. Kuće su bile dvospratne, sa unutrašnjim dvorištem. Na jugu se nalazila agora, a na istoku kuće bogataša. Među iskopanim vilama su i one Nevine Sreće, Glumca, kao i Blizanaca ljubavi. U njima su pronađeni podovi od mozaika, posude, nakit i glinene figurine. Prvi arheološki nalasci su videli svetlo dana 1928. Noviji iskopi su izvršeni u deceniji 90.-tih Nešto dalje, sa magistrale odvojite se na sporedni put (2 km levo) do simpatičnog sela Ormilije (Ormylia). U njemu možete provesti sat vremena u laganoj popodnevoj šetnji imeđu starih (i novih) kuća. Na pola puta do sela, sa leve strane, na usamljenom brežuljku, među maslinama, ugledaćete divnu staru vetrenjaču. Obavezno skrenite levo na zemljani put i kroz maslinjak popnite kolima na vrh - tik uz vetrenjaču, odakle se pruža lep pogled na okolni pejzaž. Grad predstavlja najstarije naselje na Halkidikiju. U antičko doba zvao se Sermilia, a u srednjem veku Ermilia. Oblast je naseljena od praistorijskog doba. Antička Sermili se nalazila na mestu koje se danas naziva Platia Tumba. Takođe, u ovoj se oblasti nalazio i antički Kalipolis (danas arheološki prostor). Poslednjih je godina, na ovom području pronađen novčić koji datira iz 500 pre n.e. Oblast je bila parohija manastira Dohijara i iz tog je doba očuvana vodenica koja danas predstavlja turističku atrakciju. Crkva Agios Georgiosa (Sv. Đorđa) datira iz 1818. Za vreme perioda turske vladavine, Ormilia je bila mesto u kojem se 1854. iskrcao oružani korpus sastavljen od makedonskih prognanika, koji je Oton obrazovao kako bi izazvao generalni ustanak. Međutim, ovaj je ustanak ugušen od Turaka. Takođe, na istom su se mestu iskrcale i vođe kritskog ustanka (1866.-1869.), Leonidas Vulgaris i Kapetan Georgakis Mademohorianos, ali je i ovaj ustanak bio neuspešan i ugušen od Turaka skoro i pre nego što je i počeo. U zgradi opštine nekada je radila osnovna škola. Zgrada je podignuta 1909. sa carskim monogramom Sultana Abdul Hamita koji datira iz 1907. Manastir Ormilija je podignut na mestu starog vatopedskog metoha, u kome je ziveo samo jedan monah, a sada zive vise od stotinu obrazovanih monahinja, koje se bave ikonografijom, izdavackom delatnoscu, sivenjem svestenih odezdi i drugim rukodelanijem.

Halkidiki Informator

Putevi:

Na Halkidikiju postoji široka mreža puteva koji pokrivaju severnu oblast kao i poluostrva Kasandra i Sitonija. Postoji autoput koji povezuje mesto Nea Mudaniá sa Solunom duž zapadne strane Halkidikija i zahvaljujući kome se brže stiže do mesta na obali ako putujete u zapadni deo. Druga važna trasa povezuje Poligiros (glavni grad Halkidikija) sa Solunom. Postoje putevi manjeg značaja koji idu duž ivica Kasandre i Sitonije; oni povezuju istočni deo Halkidikija sa Poligirosom i severni deo sa glavnim putem koji povezuje Solun i Kavalu.

Autobuske linije:

Postoje direktne linije koje povezuju sela i gradove Kasandre i Sitonije sa Mudaniom (tel. 23730-21228) kao i sa gradovima na zapadnoj obali i Solunom.

Autobuska stanica Solun: KTEL Halkidiki, ulica Karakasi br. 69, tel. 2310-924444-5

Linije preko Poligirosa (tel. 23710-22309) omogućavaju vezu sa središnjim i istočnim delom Halkidikija. Red vožnje se može besplatno dobiti na glavnim stanicama.

Brodske linije:

Trajekt povezuje malu luku Tripiti (Atos) sa ostrvom Amuliani (tel. 23770-71248). Postoje brodovi koji voze putnike do Svete gore iz luke Ierisos (tel. 23770-22666) i Uranopolis (tel. 23770-71248 ili 23750 31522.

Železnička mreža:

Železnička mreža je prilično limitirana u Grčkoj. Iz Soluna polaze vozovi za Atinu, severoistok, severozapad i Tesaliju. Redovni vozovi su stariji i sporiji od autobusa dok su Intercity vozovi brži i nešto skuplji od autobusa.

Muzeji – Istorijska mesta:

Arheološki muzej Poligiros 23710-22148
Pećina Petralona
23730-71671
Drevni Olintos
23730-91000
Muzej narodne umetnosti u Arnei 23720-22323
Muzej ribolova i brodova, Nea Mudaniá 23730-26166

Kulturna zbivanja:

Siviri amfiteatar – Kasandra festival

Sani teatar – Sani festival   tel. 2310-317327

*proverite broj, ostali brojevi su kombinacija dva petocifrena broja

Amfiteatar u N. Mudanii tel. 23730-21268

Zdravstvene usluge:

Bolnica Poligiros 23710-20101
Zdravstveni centar Agios Nikolaos 23750-31789
Zdravstveni centar Kasandria 23740-22222
Zdravstveni centar Nea Mudaniá
223730-2222
Zdravstveni centar Paleohori 23720-42472

Hitni slučajevi:

Policija – sedište 23710-23227
Turistička policija 23710-23496/23333
Vatrogasci 199
Policija 100

LETNJI ODMOR NA HALKIDIKIJU vam nudi mogužnost da učestvujete u brojnim lokalnim festivalima, od kojih većina podrazumeva obilje tradicionalnih jela, ples i muziku. Ovde smo vam pripremili kratku listu praznika, ali za potpuniju informaciju molim vas se obratite Odeljenju za turizam Halkidikija u Poligirosu tel. 23710 39 308

Sv. Jovan – 23. juni – ovaj se dan proslavlja u Paliniju uz jedan stari i bizaran običaj. Na plaži se pale vatre i venčići od cveća se daju gostima da ih nose na glavi. Oni smeliji preskaču vatru, a posmatrači bivaju omamljeni vinom, muzikom, plesom i verskim osećanjima. 

Specijalne ponude

Hoteli Athos 2017